среда, 2 новембра, 2022
Srbija u Vračeviću
Branko M. Žujović, „Vračević – prilozi za istoriju sela“ (2014) Vračević kod Mionice samo je jedno od 4.600 sela Srbije danas. Ono deli sudbinu svih njih. Jer, u Srbiji nestaje svako četvrto selo. U 986 njih ima manje od po 100 stanovnika… U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi između 35.000 i 40.000 žitelja. Ako, se tako nastavi već za nešto više od dva veka na prostorima današnje Srbije živeće neki drugi ljudi… Period dug za život običnog čoveka, ali za istoriju – veoma kratak. Kako biPročitaj više
Dugo putovanje u kovid
Nakon onoga što sam o dešavanjima u bolnici objavio, supruga mi je rekla da, ako u bolnicu ikada uđem, živ sigurno neću izaći. Ovoga puta mi ništa nije rekla Branko M. Žujović Kažu, bio je engleski soj. Zašao mi je podmuklo, s leđa. Kao engleska konjica Francuzima u bici kod Poatjea. Da se sa mnom nešto dešava, primetio sam jedino po blago povišenoj telesnoj temperaturi. Blaga omama skoro da mi je prijala. Genski test na kovid 19 bio mi je pozitivan. Prvi put sam zvanično otvorio bolovanje. Kao pravi novinar,Pročitaj više
Kako je pradeda Viktora Troickog u Subotici izgrdio Dragišu Cvetkovića
“Pa vi baš ništa ne znate! Znate li, bar, kako se zovete?”, pitao je Sergije Viktorovič Troicki poznatog političara i tada već bivšeg ministra vera, ali i budućeg premijera, koji na ispitu iz crkvenog prava na ovdašnjem Pravnom fakultetu, koji je završavao naknadno, nije znao ni da bekne Branko M. Žujović Nekadašnji jugoslovenski premijer Milan Stojadinović u svojim memoarima (“Ni rat ni pakt”) beleži da je ministar Dragiša Cvetković, potonji predsednik kraljevske vlade, bio siromašan u vreme kada ga je Stojadinović bio upoznao, ali i da nije puno polagao naPročitaj više
Crkva Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu
Velika je šteta ne posetiti crkvu Svetog Đorđa u Starom Nagoričanu tokom putovanja na more. Crkva se nalazi u naselju koje je lako pronaći, nakon prelaska granice kod manastira Prohor Pčinjski. Crkvu posvećenu Svetom Đorđu u Starom Nagoričanu, početkom XIV veka, sagradio je kralj Milutin na ruševinama starije vizantijske bazilike, nešto pre nego što je podigao Gračanicu, u čast uspešnog vojnog pohoda protiv Turaka koji je predvodio vojvoda Novak Grebostrek, o čemu svedoči natpis iznad crkvenih vrata. U crkvi se nalazi njegov i Simonidin portret. Oba portreta veoma su sličnaPročitaj više
Markova crkva i Sretenovića vodenica
Ovaj potpuno skriveni kutak Srbije (koordinate na „Guglovoj“ mapi: 44.326637, 20.087987) vredi obići zbog stare crkve posvećene Svetom Dimitriju iz XV veka, u čijoj je kupoli sačuvan deo freskopisa i Sretenovića vodenica koju vekovima čuva familija poreklom iz obližnjeg sela Vračevića, čiji je predak, pop Sreten, vodenicu otkupio od Turaka. Sretenovići su do danas sačuvali tapiju na vodenicu, ispisanu na osmanskom jeziku koji je poečtkom XIX veka bio administrativnijezik turske uprave. Tomislav Sretenović, moj dragi poznanik, danas na poljima oko vodenice uzgaja stare sorte kukuruza i ostalih kultura na potpunoPročitaj više
Ekonomski pojas duž Puta svile i pomorski put svile za XXI vek – retrospektiva
U srpskoj nauci i javnosti poznat je donekle karavanski Put svile, koji je u prošlosti povezivao Sijan, jednu od kineskih prestonica, sa Evropom i Rusijom, centralnom Azijom i Bliskim istokom. Ova drevna evroazijska magistrala razmene robe, usluga i znanja, kao i njen nesporan uticaj na Balkan, još uvek nisu dovoljno istraženi, premda osvežena ideja o Putu svile postaje možda najznačajnija perspektiva razvoja privrede u svetu, a time i par excellence geopolitičko pitanje XXI veka. Ideju o privrednom oživljavanju Puta svile predstavio je kineski predsednik Si Đinping, septembra 2013. godine, tokom posete Kazahstanu.Pročitaj više
Kom zavičajnom udruženju pripada nasleđe Jovana Pačua?
Baja Mali Knindža godinama peva u Tehničkoj školi, a značajni jubilej velikog kompozitora i pijaniste, rođenog u Aleksandrovu, olako propuštamo. Učeći od Bedžiha Smetane, nastupajući po salonima XIX veka i komponujući, Paču je za Srpstvo učinio više nego svi subotički političari za poslednjih pola veka Branko M. Žujović Proteklog vikenda navršilo se 120 godina od smrti Jovana Pačua, za naše lokalne prilike velikog kompozitora i pijaniste, rođenog u Aleksandrovu 1847. godine. Grad je ostao potpuno nem u vezi sa ovim značajnim jubilejom. U gradu tim povodom nije odsvirana nijedna nota,Pročitaj više
Vlaga steže subotičke vrtiće
Video zapis priloga dostupan je na portalu Nove S: https://nova.rs/emisije/vlaga-steze-suboticke-vrtice/ Zaraza crvićima u nekim beogradskim vrtićima samo su deo problema sa kojima se suočavaju u predškolskim ustanovama. Nehigijenski uslovi zbog oronulih objekata često su uzrok infekcije među mališanima. U subotičkom vrtiću “Mandarina“ deca borave okružena vlagom i buđi.