Navigacija

Branko Žujović – jedan evroazijski pogled na srpsku Evro-atlantidu

Prikaz zbirke tekstova Branka Žujovića „U potrazi za državom – komentari sa Glasa Rusije“

Dušan Kovačev

Душат границы, без визы нельзя, Как вам без нас, отзовитесь, друзья!

Олег Газманов

Zbirka tekstova Branka Žujovića U potrazi za državom – komentari sa Glasa Rusije doprinos je razobličavanju idealizovane, lažne slike evroatlantske budućnosti servirane srpskoj javnosti. Za razliku od skoroevropljana, Srbi su suviše vremena proveli pod đonovima evroatlantskih nasilnika da bi nesvesno prikrivali od sebe stvarnost. Stoga, autor srpsku političku stvarnost slika onakvom kakva ona danas na Balkanu jeste.

Pred Žujovićem, oni koji izveštavaju Srbe širom zatvorenih očiju, koji odgovaraju zaljubljenicima u evroatlantsku političku fabriku snova, odnosno u grantove iz komore njene meke moći, izgledaju patetično. Njegovo pero zapisuje realnost često surovo, ponekad oporo, ali nikad naturalistički.

Žujović je sposoban publicista, čiji je rad standardnog kvaliteta. U novinarskim komentarima vlada brojnim tematskim sektorima. Uvek pravovremeno reagujući, sigurnim ličnim stilom iznosi jasan vrednosni stav. Njegovi tekstovi su eseji koji vrlo podsećaju na živopisne slike sa animiranim, ponekad luminoznim detaljima. To nisu veličanstvene panorame, ali svakako nisu minijature ili vinjete.

Autor nije u prvoj žurnalističkoj mladosti. Iskustvom utvrđeni, njegovi tekstovi u oblasti međunarodnih odnosa, ekonomske, kulturne, identitetske i bezbednosne politike morali bi i od krajnje minucioznog čitaoca biti ocenjeni dobrom ocenom. Teme Žujovićevih tekstova su činioci stanja koje nas je mučilo proteklih godina.

Ova knjiga je četvorogodišnja Žujovićeva hronika o nama, koju je na srpskom jeziku sastavio ovaj izveštač sedme sile sa glavne evroazijske osovine – politička esejistika sastavljena dok je uporedo, krupnim koracima, sticao iskustvo s one strane brežuljaka Mandžurije.

Zbirka njegovih tekstova dokument je srpskog stanovišta sa najveće geopolitičke distance – iz Pekinga, u kome je Žujovićevo radno mesto. Ova činjenica je domaćim čitaocima uglavnom nepoznata, ali ona daje posebnu dimenziju njegovom radu, a zbog nje će Žujovićev rad u budućnosti biti mnogo značajniji.

Žujović se u svakom tekstu bavi pojedinačnim, aktuelnim, sržnim problemom. Ovaj novinar, od svih kolega više udaljen od Srbije, nije opterećen parlogom tabloidnosti u kojem se odavno izgubila srpska publika i njena štampa. Uz to, on je neopterećen egzistencijalnom strepnjom zbog trajne neizvesnosti pristupa finansijskom sorsingu NGO i kvazi NGO novinarstva, koje decenijama svojom prekrasnom floskulom o nezavisnosti zombira desetine, možda i stotine srpskih novinara. Novinara koji su mogli biti sjajni.

Žujovićev izbor tema za tekstove, njegov diskurs i logika u današnje smutno vreme mogu srpskom čitaocu da posluže kao vodič, slagali se čitaoci s njegovim mišljenjem ili ne.

Stoga bih se rado vratio paraleli sa slikarstvom. Ako vam se jedna, dve ili tri slike autora ne učine impozantnim, vodite računa da se možda radi o majstoru čiju celinu rada ne možete sagledati na uzorku kojeg ste izabrali. Autor je reprezentativni uzorak svojih slika sa izložbe, upravo radi vas, abgrejdovao u Gutenbergovu galaksiju. Vaše je da pažljivo pregledate, pa preispitate svoje poimanje realnosti i bezalternativnosti kojom nama u Srbiji ispiraju mozak decenijama.

Treba podsetiti da je Žujović u potragu za državom pošao utabanom stazom. Istim smerom je vekovima pre njega pošao jedan srpski velikan, čije je porodično stablo takođe niklo u kamenom okovanoj Hercegovini. Valja reći i da je jedan veliki poljski pisac krenuo sasvim suprotnim smerom. Međutim, ono čemu težimo Žujović i mi, za razliku od cilja Jana Potockog, predstavlja… nešto sasvim drugačije.

Nova srpska politička misao, 1. novembar 2015.






Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *