Legendarni vlasnik “Bačvanke” otkriva kako se sprijateljio sa Miroslavom Ilićem, kako je treznio Nedžada Salkovića, zašto mu Cune Gojković nije došao, kako mu je konobar bežao iz bolnice, zašto se razočarao u Snežanu Savić, kako su šezdesetih godina Subotičani pokušavali da ispeku prase na ražnju i kako je uveo naplatu usluge zahvaljujući tadašnjoj Upravi prihoda… Branko M. Žujović Kafane kakve je bila „Bačvanka“ danas više nema, niti će takve kafane ikada više biti. Ne zato što mene neće biti jednog dana, već zato što više nema gostiju kakvi su dolaziliPročitaj više

“Imali smo redovne slušaoce u Osijeku. U Segedinu, koji je bliži, skoro da nije bilo prodavnice u kojoj nije svirala muzika koju smo emitovali”, kaže Otmar Hegediš Pubika. Branko M. Žujović U Studiju 3 Radio Subotice kovan je subotički urbani identitet u istoj meri u kojoj se kalio u “Largu”. Bio je to subotički odjek Radio Luksemburga koji je do nas došao, kako će se pokazati u ovom intervjuu, entuzijazmom provučenim kroz beogradsku “dvesta dvojku”. O tome kako je jedan, u osnovi improvizovani studio, smešten u neveliku kancelariju, emitovao najslušanijiPročitaj više

Bljesak “Ravela” bio je moguć zahvaljujući viziji prosvećenih gradskih otaca kakvi su bili Đerđ Sorad, Boško Kovačević i ambasador Laslo Bala Branko M. Žujović Berlinski zid bio je upečatljiv istorijski marker Evrope i sveta tokom druge polovine XX veka. Prosta siva građevina, danas zdrobljena u krhotine suvenira i postmodernih instalacija, trajala je punih 28 godina, od 1961. do 8. novembra 1989. Ta betonska alka evropske gvozdene zavese bila je, za mnoge, čitava jedna večnost. Tri dana nakon što je ova brana svetova popustila, otvorena je subotička poslastičarnica “Ravel”. Otvaranje “Ravela”,Pročitaj više

Ako postoji zajednička želja, dakle volja i potreba da se krene u nešto novo što će nam grad učiniti prijatnijim, dražim i lepšim, treba u to krenuti. To se ostvarilo osamdesetih godina prošlog veka, na opšte zadovoljstvo svih građana Subotice Branko M. Žujović Poput reverzibilne istorijske mene, filozofija parkinga ponovo je ophrvala Suboticu. Pešačka zona na Korzu i oko Gradske kuće, istina, nije ukinuta, ali je oko komotnog klasičnog centra, valjda kao idejni domet epohe u kojoj živimo, uspostavljen prsten prostog parkiranja automobila sa pripadajućom naplatom. Građani kao da suPročitaj više

Ako sam bio, možda sam još uvek tamo. Ako je Sai Baba bio božanstvo – onda je božanstvo, ako je varalica – onda je varalica. Ono što ja mogu da vidim, to je moj lični utisak. Ako bih izabrao unapred da verujem u jedno od ta dva, taj utisak ne bi bio objektivan. Samo je Selim sa strane vikao: „Pušti zmiju, udavićeš je!“, pa sam se na jednoj slici smejao, a na drugoj bio „ozbiljan”… Branko M. Žujović Miodrag Mika Radojčin je značajan hroničar Subotice, spreman da fokus svojih opažanjaPročitaj više

Žalosno mi je što je toliko starih zgrada srušeno zbog izgradnje stambenih kompleksa velike gustine i znatne spratnosti u samom centru grada, čak i u zaštićenim zonama! Šarm Subotice može da izbledi ako se tako nastavi. Njena šansa da bude jedinstven secesijski grad takođe. Zašto ne izgraditi te stambene zgrade izvan gradskog jezgra? Branko M. Žujović Postoje knjige koje muškarac jednostavno nikada ne pročita i to bez ustezanja može da saopšti. Jedna od njih je bestseler “Kako biti Parižanka gde god da si” koji su napisale prijateljice An Berest, KarolinPročitaj više

Bolna istina je da je ukupan broj umrlih u Kini tokom trajanja epidemije, čak i posle revizije, jednak prosečnom broju umrlih u Americi u samo dva dana, kaže naš sagovornik iz Pekinga, psihijatar – erudita svetskog formata i jedna od najmarkantnijih figura srpskog rasejanja na Dalekom istoku Branko M. Žujović Dvoje državljane po imenu Raško Radović Srbija je po svetu razvejala na zanimljiv način. Jedan je paroh čuvene crkve Svetog Spiridona u Trstu, a drugi je naš sagovornik iz Pekinga kog je autor ovih redova ranije nazvao najmarkantnijom figurom srpskogPročitaj više

Uvek treba da znate šta prodajete, a šta poklanjate. Možete da prodate svoj rad i to je u redu, ali Božji dar, talenat, može samo da bude predat. Ne možete sve da prodate bez rizika da oštetite svoju dušu. Zato morate mnogo i da poklanjate, inteligentno i prožeto dobrotom Slični principi treba da vode i državu. Konfuzija u terminima već je dovela do katastrofalnih zamena i himere poput “efektivno obrazovanje”, “privatno zdravstveno osiguranje” itd degenerisale su se do najružnijih formi Neke stvari moraju mudro biti uklonjene iz robno-novčanih odnosa, makarPročitaj više

Kineski nobelovac Mo Jen o stvaralaštvu našeg sagovornika je zapisao: „Suština umetnosti prošlosti i sadašnjosti. Lepota južne Kine u četkici i mastilu“ Branko M. Žujović Jang Mingji (1943) jedan je od najznačajnijih savremenih kineskih slikara. Od 1980. godine do danas održao je više od 40 samostalnih izložbi. Izlagao je u Londonu, Nju Delhiju, Pekingu, Parizu, Njujorku, Hongkongu, Vašingtonu, Tajpehu, San Francisku i drugim gradovima. Njegova slika „Snežna noć u Sudžou“ bila je izložena na Međunarodnom umetničkom salonu u Luvru. Dela Janga Mingjia čuvaju se u kolekcijama Narodnog muzeja Kine, MetropolitenPročitaj više

Naša sagovornica, koja je nedavno boravila u Srbiji, pripada 77. generaciji Konfucijevih direktnih potomaka Branko M. Žujović Beograd je za večernji susret sa Kung Desin tog 15. novembra obukao svoje najbolje svečano odelo, ono sa leptir-mašnom, zaostalo iz boljih vremena. Ogrnuo je jesenju izmaglicu umesto mantila i poveo kinesku gošću u tišinu Savskog keja i miris pečenog kestenja, držeći je za ruku nežno ali odlučno, onako kako to mladi momci odavno više ne čine. Pendžetirani koraci starog zavodnika, koji šarm krije u godinama i nagoveštajima zrelih mana što se praštajuPročitaj više

Džek Ma je engleski naučio od australijskih komunista, koji su mu kupili i prvi stan, a danas poseduje kompaniju vrednu 266 milijardi dolara, otkriva za NIN autor bestselera „Alibaba – kuća koju je izgradio Džek Ma“ Iz Pekinga za NIN Levičarska porodica Morli iz Novog Južnog Velsa došla je u Kinu 1980. da potomcima pokaže „socijalistički raj“. U Hangdžou petnaestogodišnji Ma Jun, danas u čitavom svetu poznat kao Džek Ma, ponudio im je usluge vodiča u zamenu za učenje en – gleskog jezika. Morlijevi su kineskom dečaku nastavili i kasnijePročitaj više