Audio zapis emisije dostupan je na portalu Sputnjika.

Kada je u petak ujutru prema unapred utvrđenom protokolu Kim Džong Un prešao demarkacionu liniju, postao je prvi predsednik Severne Koreje koji je stupio na tlo Južne Koreje. A onda je Kim, mimo protokola, uzeo za ruku svog kolegu iz Seula Mun Džae Ina i preveo ga nazad preko linije razdvajanja, da on simbolički stane na teritoriju Severne Koreje.

„Nova istorija počinje sada, razdoblje mira“, zapisaće potom severnokorejski lider u Kući mira na južnokorejskoj strani u selu Panmundžom, gde je održan treći korejski Samit, prvi posle više od deset godina.

A pre samo nekoliko meseci, nakon što je Severna Koreja uspešno testirala svoje nuklearno oružje i interkontinentalnu balističku raketu, činilo se da je svet dospeo na ivicu nuklearnog rata. U međuvremenu je, međutim, usledilo olimpijsko primirje tokom zimske Olimpijade u Južnoj Koreji, pa se potom, krajem marta, Kim sastao u Pekingu sa kineskim liderom Si Đinpingom, zatim je usledio i Kimov tajni sastanak sa Majkom Pompeom, novim šefom američkog Stejt departmenta, da bi krajem prošle nedelje Pjongjang saopštio da obustavlja dalje nuklearne i raketne testove i da zatvara poligon za testiranje svojih atomskih bombi.

Da li će zaista na Korejskom poluostrvu umesto nuklearnog rata izbiti mir? Da li je Kim Džong Un popustio pod pretnjama i sankcijama Donalda Trampa, ili on sad nastupa u dogovoru s Pekingom i Moskvom? Da li će doći do denuklearizacije Severne Koreje, ili je pak ona sebe proglasila za nuklearnu silu, pa zato više nema potrebe za daljim testovima svog oružja?

U „Novom Sputnjik poretku“ o ovim su pitanjima razgovarali Milorad Denda i Branko Žujović, novinari i dugogodišnji izveštači iz Pekinga.

„Sastanak dvojice predsednika nesumnjivo je ostavio pozitivan utisak, naročito ako se ima u vidu kakva je situacija na Korejskom poluostrvu bila proteklih godinu dana“, komentariše Milorad Denda samit koji je rezultirao zajedničkom deklaracijom kojom se zagovara postizanje mirovnog sporazuma i „kompletna denuklearizacija“ Korejskog poluostrva. „Sve je proteklo u znaku manifestovanja dobre volje i želje da se stvarno krene ka mirnom raspletu tamošnje situacije. Naravno, uz brojna pitanja koja ostaju nerešena… Ključni problem, međutim, i nije odnos Severne i Južne Koreje, već Severne Koreje i Sjedinjenih Američkih Država, a najvažnije je da li kod svih aktera krize postoji iskrena želja da se ona reši, što se naročito odnosi na Vašington.“

„Svaka najava kraja rata predstavlja dobru vest, iako je ovo tek početak jednog dugačkog putovanja ka miru“, dodaje Branko Žujović. A „važan prvi korak“ u tom smeru, navodi ovaj Sputnjikov sagovornik, predstavljalo je prošlonedeljno saopštenje Pjongjanga da obustavlja dalja testiranja svog nuklearnog oružja i balističkih raketa. Ipak, napominje, „s druge strane, činjenica jeste da je Severna Koreja postala regionalna nuklearna sila“, i da se, posle demonstriranog uspeha severnokorejskog nuklearnog i balističkog programa, „promenio ton i američkih medija i američke diplomatije, postavši mnogo mekši nego što je bio u prethodnom periodu“.

S tim u vezi, ukazuje Milorad Denda, „pojedini analitičari smatraju da se severnokorejska strategija sastojala od dva koraka, da je najpre želela da dostigne dovoljan nivo svoje nuklearne moći, a da onda međunarodna zajednica primora da prihvati tu realnost“.

Sputnjikovi sagovornici ističu da je miroljubivo saopštenje Pjongjanga o obustavljanju daljih testova usledilo posle konsultacija s Pekingom i Moskvom.

„Uopšte ne treba sumnjati, s obzirom na duboke veze Pjongjanga s Pekingom i sa Moskvom, da se Severna Koreja konsultovala s ta dva važna centra. Kina je najvažniji partner Severne Koreje, i nije slučajno što je Kim Džong Un putovao u Peking i sastao se s kineskim predsednikom Si Đinpingom pre nego što će se sastati s Majkom Pompeom“, kaže Branko Žujović, podsećajući da su dosadašnji severnokorejski nuklearni testovi predstavljali „povod koji su SAD iskoristile da u Južnoj Koreji razmeste antiraketni štit, to je predstavljalo sjajan izgovor za Vašington da poveća svoje vojno prisustvo u tom delu sveta. A Kini i Rusiji, kao i obema Korejama, potreban je period stabilnosti kako bi mogle dalje da se razvijaju“.

„Cilj Moskve i Pekinga je“, objašnjava Milorad Denda, „uspostavljanje mira na Korejskom poluostrvu, jer uspostavljanje mira daje sve manje razloga Sjedinjenim Državama da tu budu vojno aktivne i prisutne. I mislim da je upravo to osnovni cilj dogovora koje je Kim Džong Un imao s Moskvom i sa Pekingom, jer američko vojno prisustvo u tom regionu predstavlja pritisak i na Severnu Koreju, ali i na Kinu i na Rusiju. Osnovna ideja ovog približavanja Severa i Juga je, dakle, da se Koreja ostavi Korejcima.“

„A pravac i brzina ovog procesa postaće mnogo jasniji posle najavljenog sastanka Kim Džong Una i Donalda Trampa, krajem maja ili početkom juna“, ukazuje Branko Žujović.

Ipak, uveren je Milorad Denda, „pitanje Korejskog poluostrva neće moći da reše samo Kim Džong Un i Tramp, u taj će proces morati da budu uključene i Kina i Rusija, naravno i Južna Koreja… SAD će na ovom sastanku sigurno pokušati da demonstriraju svoju moć u Azijskopacifičkom regionu, no postaje potpuno jasno da oni više nisu isključivi arbitar u tom delu sveta… Oni više neće moći da nameću rešenja, već da učestvuju u traženju rešenja, i mislim da i sami to počinju da shvataju.“

Slično zaključuje i Branko Žujović: „Ono što je sigurno posle korejskog samita jeste da je Amerika prešla u svojevrsnu geopolitičku defanzivu na tom području, jer će, s daljim odmicanjem mirovnog procesa, ona imati sve manje razloga da pravda svoje prisustvo… U tom delu sveta ona više neće moći da se ponaša onako sigurno kao do sada, i da ucenjuje druge zemlje. U to ne treba sumnjati.“

Novi Sputnjik poredak sa Nikolom Vrzićem“, 30. april 2018.