U Kini su prošle nedelje završena tradicionalna, prolećna zasedanja Svekineskog narodnog kongresa i Svekineskog narodnog političkog konsultativnog saveta. Ova zasedanja u Kini su poznatija kao „dva zasedanja“.

Svekineski narodni kongres najviši je parlamentarni organ vlasti. Čine ga delegati provincija, autonomnih pokrajina, gradova pod upravom centralne vlade (Peking, Čungćing, Tjenđin i Šangaj), specijalnih administrativnih regiona i armije. Najviši državni zakonodavni organ, razume se, odlučuje o najvažnijim pitanjima pitanjima državnog i političkog života.

Mandat delegata Svekineskog narodnog kongresa traje pet godina. Kongres zaseda svake godine. Ovo telo ima Stalni komitet, zadužen za sprovođenje odluka kongresa.

Svekineski narodni politički konsultativni savet je organ jedinstvenog fronta kineskog naroda, zadužen, između ostalog, za višepartijsku saradnju i političke konsultacije pod rukovodstvom KP Kine. Značajan je i za razvoj onoga što se u Kini naziva socijalističkom demokratijom.

Savet čine članovi KP Kine i osam demokratskih partija (Revolucionarni komitet nacionalne partije Guomindanga, Kineski demokratski savez, Demokratsko udruženje za formiranje države, Udruženje za doprinos demokratiji u Kini, Demokratska partija seljaka i radnika, partija DŽigong, Udruženje “Treći septembar”, Demokratski i autonomni savez Tajvana), vanpartijske ličnosti, osam društvenih organizacija (Savez komunističke omladine, Svekineska federacija sindikata, Udruženje žena, Udruženje omladine, Udruženje za industriju i trgovinu, Asocijacija za nauku i tehnologiju, Svekineska federacija za sunarodnike sa Tajvana i Svekineska federacija za Kineze iz rasejanja), te predstavnici nacionalnih manjina i pet verskih grupa, izaslanici specijalnih administrativnih regiona, kao i istaknute ličnosti, poput pisca Mo Jena ili košarkaša Jao Minga.

Svekineski narodni politički konsultativni savet je, prema kineskim standardima, važan organ demokratske kontrole. Predstavnici svih partija, društvenih organizacija, nacionalnih manjina i pojedinci obavljaju posredstvom ovog organa političke konsultacije, demokratski nadzor i razgovaraju o sprovođenju državne politike.

Kineska borba protiv korupcije

„Dva zasedanja“ počela su, za srpske prilike, spektakularno. Uoči zasedanja objavljeno je da su Ling Đihua, bivši potpredsednik Svekineskog narodnog političkog konsultativnog saveta i 12 članova ovog tela smenjeni ili da su, zbog istraga koje se protiv njih vode, primorani da podnesu ostavke. Osim toga, manadata je uoči zasedanja lišeno 39 članova Svekineskog narodnog kongresa, zbog kršenja partijske discipline ili zakona. Saopšteno je da se pod istragom našao i drugi bivši potpredsednik Svekineskog narodnog političkog konsultativnog saveta, Su Rong.

Prema izveštaju Vrhovnog narodnog pravobranilaštva, podnetom Svekineskom narodnom kongresu, tužilaštvo je prošle godine ispitalo 3.664 slučaja korupcije, podmićivanja i pronevera javnih fondova, čija pojedinačna vrednost prelazi milion juana, odnosno 164 hiljade američkih dolara. Istrage su obuhvatile 4.040 javnih službenika okružnog i viših nivoa.

U isto vreme, istraga je obuhvatila 55.101 lice u 41.487 slučajeva, zbog sumnje u povezanost sa kriminalnim radnjama na poslu.

Tužilaštvo je pokrenulo 28 slučajeva protiv visoko rangiranih funkcionera, među kojima su DŽou Jongkang i Su Cajhou. Procesuirano je 7.827 slučajeva pomićivanja, 37,9 odsto u odnosu na 2013. godinu.

Privredni rast sedam odsto

Sama zasedanja obeležio je izveštaj premijera Li Kećanga podnet kongresu. On je saopštio da Kina ove godine planira da smanji ciljanu stopu rasta BDP na sedam odsto. Biće to najniža stopa kineskog privrednog rasta za poslednje 22 godine. Prema planu centralne vlade, ciljani rast izvoza iznosi šest odsto. Prošle godine, ciljana stopa rasta izvoza iznosila je 7,5 odsto, ali je ostvaren rast od 4,9 odsto.

Podsetimo da Kina krajem godine nije, kako je do sada bio slučaj, saopštila ciljanu stopu privrednog rasta, a u jednom trenutku u kineskoj štampi pojavila se vest da će ciljana stopa ekonomskog rasta biti šest odsto.

Li Kećijang je dodao da će Kina nastaviti sa primenom, kako je rekao, proaktivne fiskalne i razborite monetarne politike u ovoj godini, naglašavajući važnost fleksibilnosti politike u održavanju ekonomskog rasta. Kina će ohrabriti privatne investitore da osnivaju male i srednje banke, kao i druge finansijske institucije. Država će takođe održati kurs nacionalne valute na prikladnom i uravnoteženom nivou i dozvoliće slobodan tok juana.

Šta ova mera znači za same Kineze, koji sve vise putuju, govori podatak da je kurs juana od kraja prošle godine do danas ojačao sa oko 8,2 na 6,6 juana za evro.

Ostale brojke takođe nisu za potcenjivanje. Godišnji deficit kineskog budžeta projektovan je na 1,62 biliona juana, a stopa deficit, u odnosu na BDP, porašće sa 2,1 na 2,3 odsto.

Očito, Kina ove godne, povećanjem fiskalnog deficita, želi da se suprotstavi usporenju privrednog rasta, ali neki od analitičara pitaju da li je povećanje javne potrošnje od 2,3 odsto adekvatno.

„Nije jasno garantuje li vlada u dovoljnoj meri postizanje skromnijeg privrednog rasta od ciljanih sedam odsto“, kažu Tom Orlik i Filding Čen, ekonomisti „Blumberga“ u svom izveštaju. „Mi smo očekivali ciljani budžetski deficit od 2,5 odsto, uključujući više značajnih poteza, kako bi se omogućilo zaduživanje lokalnih vlada.“

DŽu Hajbin, glavni ekonomista „JP Morgan Čejs & ko“, rekao je da je predočeni ciljani deficit manji od procena ove banke, koja je smatrala da će kineski deficit ove godine iznositi 2,9 odsto.

Tokom zasedanja, objavljeno je i da će kineska spoljna politika ove godine biti usredsređena na razvoj ekonomskog pojasa duž Puta svile. Prema rečima kineskog ministra spoljnih poslova, do sada je preko pedeset država izraziloželju da se uključi u ovaj format saradnje.

Problem dugovanja lokalnih vlada

Centralna kineska vlada planira povećanje budžetskih investicija na 477,6 milijardi juana. Preko 800 milijardi juana biće uloženo u izgradnju osam hiljada kilometara železničkih pruga. Ista suma biće uložena u vodne projekte.

Vlada planira da učestvuje u izgradnji 7,4 miliona stambenih jedinica, a broj siromašnih ljudi u ruralnim područjima trebalo bi da bude smanjen za oko deset miliona. Vlada planira i obnovu 3,66 miliona dotrajalih seoskih kuća. Emisija ugljen-dioksida trebalo bi da bude smanjena za 3,1 odsto.

Centralna vlada tokom “dva zasedanja” obelodanila je i novi plan za pomoć lokalnim organima vlasti, kako bi se ovi izborili sa neposrednim problemima po pitanju dugovanja.

Prema saopštenju kineskog Ministarstva finansija, lokalne vlade moći će da konvertuju dugove do vrednosti od 160 milijardi dolara u obveznice sa nižim kamatnim stopama. Procene govore da dugovi organa lokalnih vlasti u Kini dostižu vrednost od oko četiri biliona američkih dolara.

Osim toga, kineske direktne investicije u inostranstvu iznosile su 44.44 milijardi juana u februaru, što je za 68.2 odsto više nego lane, izjavio je portparol kineskog Ministarstva trgovine, Šen Danjang.

U januaru i februaru ove godine, Kina je uložila 106,78 milijardi juana u 168 zemalja i regiona sveta, 51 odsto vise nego u istom periodu prošle godine. Hong Kong, zemlje jugoistočne Azije (ASEAN), Evropska unija, Australija, SAD, Rusija i Japan su zemlje i regioni sa najviše kineskih direktnih investicija.

Stara Evropa hoće u Aziju

Odmah nakon “dva zasedanja”, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka odlučile su da podnesu zahtev za pridruženje Azijskoj infrastrukturnoj investicionoj banci (AIIB) u status osnivača. Prema rečima nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea, infrastrukturna ulaganja su od životne važnosti za dalji razvoj Azije, pa otuda ovo društvo naprasno u Pekingu sa takvim zahtevom. London je prvi izrazio želju da bude osnivač ove banke i to sa udelom od 50 milijardi dolara.

Ova vest u Pekingu je objavljena usred muke ministra finansija SAD, DŽejkoba Lua, koji je u Vašingtonu izjavio da će, nakon najnovijeg odbijanja Kongresa da prihvati 2010. godine dogovorene promene u MMF, kredibilitet te zemlje biti ugrožen.

(Ne)očekivani potezi četiri značajne evropske sile i moždanajvažnije američke saveznice, te predočene brojke o tome svedoče više nego išta.

Znaju to odlično i u Vašingtonu, pa je već 17. marta u Pekingu boravio Henri Kisindžer, čovek koji je već jednom uspešno odmrzao kinesko-američke odnose, koji su danas, ipak, znatno složeniji nego sedamdesetih godina prošlog veka. I nimalo nisu zamrznuti, barem ne u hladnoratovskom smislu.

Nova srpska politička misao, 21. mart 2015.